Kroz našu savetodavnu praksu, često smo zastupali klijente u postupcima prinudne likvidacije kompanija na srpskom tržištu. Iako je, prema relevantnim propisima, ovaj proces generalno jednostavan, ipak se pojavljuju određene pravne nedoumice koje proizlaze iz specifičnih pravnih instituta. Jedan od takvih instituta u pravnom sistemu Srbije je „pravo korišćenja“ zemljišta. To nas je podstaklo da napišemo ovaj članak i razmotrimo šta se dešava sa zemljištem nad kojom kompanija formalno nema pravo svojine, već samo „pravo korišćenja“, kada se nad tom kompanijom sprovodi prinudna likvidacija.
Prinudna likvidacija je nevoljan način prestanka privrednog društva. Ona se mora sprovesti uvek kada se ispune zakonom propisani uslovi za to. U takvoj situaciji članove društva najčešće zanima šta će se desiti sa imovinom koja je pripadala društvu koje će sada izvesno prestati da postoji? Naročito je kompleksno pitanje imovine na kojoj društvo nije imalo svojinu, već samo pravo korišćenja koje je samo po sebi specifično i do danas u kontekstu prinudne likvidacije zakonski potpuno neregulisano.
Prinudna likvidacija privrednog društva može da bude pokrenuta po nekoliko različitih osnova, od kojih na ovom mestu navodimo neke. Društvu može biti izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti. Takodje, osnov likvidacije može da bude i istek vremenskog perioda na koje je društvo osnovano, ako je osnovano na određeno vreme. Osnivački akt takodje može da bude proglašen ništavim, što je još jedan razlog prinudne likvidacije.
Nakon što agencija za privredne registre objavi obaveštenje na svojoj internet stranici da su se stekli uslovi za pokretanje postupka prinudne likvidacije, privrednom društvu se daje rok od 90 dana da otkloni nedostatke koji su osnov za pokretanje likvidacije, ako su oni otklonjive prirode. Sabirajući sve rokove koje propisuje zakon, postupak prinudne likvidacije ne može trajati duže od 180 dana i nakon proteka svih propisanih rokova društvo se briše iz registra privrednih subjekata.
Od dana objavljivanja oglasa organi društva nastavljaju sa svojim radom, dok društvo ne može preduzimati nove poslove već samo završavati započete.
Postavlja se pitanje šta se dešava sa imovinom brisanog društva?
Imovina brisanog društva postaje imovina članova i raspoređuje im se srazmerno njihovim udelima u osnovnom kapitalu, a ukoliko se radi o ortačkom društvu koje nema osnovni kapital raspodeljuje se na jednake delove između ortaka. Nakon brisanja društva iz registra, članovi brisanog društva (izuzev kontrolnih članova) odgovaraju za obaveze društva do visine primljene imovine.
Šta se dešava sa zemljištem na kojem postoji samo pravo korišćenja?
Pravo korišćenja je prenosivo imovinsko pravo koje je uže od prava svojine. Titular prava korišćenja, dakle, nije vlasnik stvari, već samo ima pravo da određenu stvar koristi. Pravo korišćenja je „kontroverzan“ pravni institut koji je više puta ukidan i vraćan u naš pravni poredak. Kao pojava je bio znatno učestaliji tokom socijalizma, kada je zemljište mahom bilo u državnoj svojini, dok su građani i privredna društva na zemljištu imali pravom korišćenja. Tokom perioda tranzicije iz socijalističkog uređenja u tržišnu ekonomiju, kroz koji je prošla bivša Jugoslavija i države naslednice, građanima i privrednim društvima je omogućeno da svoje pravo korišćenja na zemljištu konvertuju u pravo svojine. U Republici Srbiji podnosioci zahteva su morali da plate naknadu za ovu konverziju, da bi 2023. godine obaveza plaćanja te naknade bila ukinuta. Medjutim, značajan broj gradjana i kompanija i dalje nije sprovelo ovu konverziju svog prava na zemljištu.
Pitanje prava korišćenja u kontekstu prinudne likvidacije nije zakonski regulisano. Mi smo stava da kako svojina tako i pravo korišćenja mogu preći na članove društva koje je likvidirano srazmerno njihovim udelima u osnovnom kapitalu. Često je viđeno u praksi da fizička lica međusobno prenose pravo korišćenja na zemljištu putem nasleđivanja, te nije jasno zašto to ne bi bilo moguće i između pravnog lica koje je prestalo da postoji i člana kao njegovog pravnog sledbenika.
Naravno, ukoliko su ispunjeni uslovi moguće je i pogodno izvršiti konverziju prava korišćenja u pravo svojine. Međutim, to se svakako ne može učiniti kada prinudna likvidacija već otpočne s obzirom da se nakon toga svi sudski i upravni postupci društva prekidaju, a postupak konverzije jeste upravni postupak koji se vodi pred nadležnom Službom za katastar nepokretnosti.
Authori: Aleksandar Ilić, Senior partner u IVVK Advokati, Mina Djurdjević, saradnik u IVVK Advokati