Kroz na\u0161u savetodavnu praksu, \u010desto smo zastupali klijente u postupcima prinudne likvidacije kompanija na srpskom tr\u017ei\u0161tu. Iako je, prema relevantnim propisima, ovaj proces generalno jednostavan, ipak se pojavljuju odre\u0111ene pravne nedoumice koje proizlaze iz specifi\u010dnih pravnih instituta. Jedan od takvih instituta u pravnom sistemu Srbije je \u201epravo kori\u0161\u0107enja\u201c zemlji\u0161ta. To nas je podstaklo da napi\u0161emo ovaj \u010dlanak i razmotrimo \u0161ta se de\u0161ava sa zemlji\u0161tem nad kojom kompanija formalno nema pravo svojine, ve\u0107 samo \u201epravo kori\u0161\u0107enja\u201c, kada se nad tom kompanijom sprovodi prinudna likvidacija.<\/p>\n\n
Prinudna likvidacija je nevoljan na\u010din prestanka privrednog dru\u0161tva. Ona se mora sprovesti uvek kada se ispune zakonom propisani uslovi za to. U takvoj situaciji \u010dlanove dru\u0161tva naj\u010de\u0161\u0107e zanima \u0161ta \u0107e se desiti sa imovinom koja je pripadala dru\u0161tvu koje \u0107e sada izvesno prestati da postoji? Naro\u010dito je kompleksno pitanje imovine na kojoj dru\u0161tvo nije imalo svojinu, ve\u0107 samo pravo kori\u0161\u0107enja koje je samo po sebi specifi\u010dno i do danas u kontekstu prinudne likvidacije zakonski potpuno neregulisano.<\/p>\n\n
Prinudna likvidacija privrednog dru\u0161tva mo\u017ee da bude pokrenuta po nekoliko razli\u010ditih osnova, od kojih na ovom mestu navodimo neke. Dru\u0161tvu mo\u017ee biti izre\u010dena mera zabrane obavljanja delatnosti. Takodje, osnov likvidacije mo\u017ee da bude i istek vremenskog perioda na koje je dru\u0161tvo osnovano, ako je osnovano na odre\u0111eno vreme. Osniva\u010dki akt takodje mo\u017ee da bude progla\u0161en ni\u0161tavim, \u0161to je jo\u0161 jedan razlog prinudne likvidacije.<\/p>\n\n
Nakon \u0161to agencija za privredne registre objavi obave\u0161tenje na svojoj internet stranici da su se stekli uslovi za pokretanje postupka prinudne likvidacije, privrednom dru\u0161tvu se daje rok od 90 dana da otkloni nedostatke koji su osnov za pokretanje likvidacije, ako su oni otklonjive prirode. Sabiraju\u0107i sve rokove koje propisuje zakon, postupak prinudne likvidacije ne mo\u017ee trajati du\u017ee od 180 dana i nakon proteka svih propisanih rokova dru\u0161tvo se bri\u0161e iz registra privrednih subjekata.<\/p>\n\n
Od dana objavljivanja oglasa organi dru\u0161tva nastavljaju sa svojim radom, dok dru\u0161tvo ne mo\u017ee preduzimati nove poslove ve\u0107 samo zavr\u0161avati zapo\u010dete.<\/p>\n\n
Postavlja se pitanje \u0161ta se de\u0161ava sa imovinom brisanog dru\u0161tva?<\/em><\/strong><\/p>\n\n Imovina brisanog dru\u0161tva postaje imovina \u010dlanova i raspore\u0111uje im se srazmerno njihovim udelima u osnovnom kapitalu, a ukoliko se radi o orta\u010dkom dru\u0161tvu koje nema osnovni kapital raspodeljuje se na jednake delove izme\u0111u ortaka. Nakon brisanja dru\u0161tva iz registra, \u010dlanovi brisanog dru\u0161tva (izuzev kontrolnih \u010dlanova) odgovaraju za obaveze dru\u0161tva do visine primljene imovine.<\/p>\n\n \u0160ta se de\u0161ava sa zemlji\u0161tem na kojem postoji samo pravo kori\u0161\u0107enja?<\/strong><\/em><\/p>\n\n Pravo kori\u0161\u0107enja je prenosivo imovinsko pravo koje je u\u017ee od prava svojine. Titular prava kori\u0161\u0107enja, dakle, nije vlasnik stvari, ve\u0107 samo ima pravo da odre\u0111enu stvar koristi. Pravo kori\u0161\u0107enja je \u201ekontroverzan\u201c pravni institut koji je vi\u0161e puta ukidan i vra\u0107an u na\u0161 pravni poredak. Kao pojava je bio znatno u\u010destaliji tokom socijalizma, kada je zemlji\u0161te mahom bilo u dr\u017eavnoj svojini, dok su gra\u0111ani i privredna dru\u0161tva na zemlji\u0161tu imali pravom kori\u0161\u0107enja. Tokom perioda tranzicije iz socijalisti\u010dkog ure\u0111enja u tr\u017ei\u0161nu ekonomiju, kroz koji je pro\u0161la biv\u0161a Jugoslavija i dr\u017eave naslednice, gra\u0111anima i privrednim dru\u0161tvima je omogu\u0107eno da svoje pravo kori\u0161\u0107enja na zemlji\u0161tu konvertuju u pravo svojine. U Republici Srbiji podnosioci zahteva su morali da plate naknadu za ovu konverziju, da bi 2023. godine obaveza pla\u0107anja te naknade bila ukinuta. Medjutim, zna\u010dajan broj gradjana i kompanija i dalje nije sprovelo ovu konverziju svog prava na zemlji\u0161tu.<\/p>\n\n Pitanje prava kori\u0161\u0107enja u kontekstu prinudne likvidacije nije zakonski regulisano. Mi smo stava da kako svojina tako i pravo kori\u0161\u0107enja mogu pre\u0107i na \u010dlanove dru\u0161tva koje je likvidirano srazmerno njihovim udelima u osnovnom kapitalu. \u010cesto je vi\u0111eno u praksi da fizi\u010dka lica me\u0111usobno prenose pravo kori\u0161\u0107enja na zemlji\u0161tu putem nasle\u0111ivanja, te nije jasno za\u0161to to ne bi bilo mogu\u0107e i izme\u0111u pravnog lica koje je prestalo da postoji i \u010dlana kao njegovog pravnog sledbenika.<\/p>\n\n Naravno, ukoliko su ispunjeni uslovi mogu\u0107e je i pogodno izvr\u0161iti konverziju prava kori\u0161\u0107enja u pravo svojine. Me\u0111utim, to se svakako ne mo\u017ee u\u010diniti kada prinudna likvidacija ve\u0107 otpo\u010dne s obzirom da se nakon toga svi sudski i upravni postupci dru\u0161tva prekidaju, a postupak konverzije jeste upravni postupak koji se vodi pred nadle\u017enom Slu\u017ebom za katastar nepokretnosti.\u00a0<\/p>\n\n Authori:<\/strong>\u00a0Aleksandar Ili\u0107,<\/strong> Senior partner u\u00a0IVVK Advokati,\u00a0Mina Djurdjevi\u0107<\/strong>,\u00a0saradnik u\u00a0IVVK Advokati<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Kroz na\u0161u savetodavnu praksu, \u010desto smo zastupali klijente u postupcima prinudne likvidacije kompanija na srpskom tr\u017ei\u0161tu. Iako je, prema relevantnim propisima, ovaj proces generalno jednostavan, ipak se pojavljuju odre\u0111ene pravne nedoumice koje proizlaze iz specifi\u010dnih pravnih instituta. Jedan od takvih instituta u pravnom sistemu Srbije je \u201epravo kori\u0161\u0107enja\u201c zemlji\u0161ta. To nas je podstaklo da napi\u0161emo […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":3299,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[93,100,114],"tags":[],"coauthors":[88,87],"class_list":["post-3300","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti","category-blog","category-gradevinarstvo-infrastruktura-i-nekretnine"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ivvk.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3300","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ivvk.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ivvk.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ivvk.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ivvk.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3300"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/ivvk.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3300\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3301,"href":"https:\/\/ivvk.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3300\/revisions\/3301"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ivvk.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3299"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ivvk.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3300"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ivvk.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3300"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ivvk.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3300"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/ivvk.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/coauthors?post=3300"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}