Isti vlasnici, isti udeli, isti direktor — i ipak kazna do 2.000.000 dinara. Zakon o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika ne sankcioniše samo onoga ko nešto krije, već i onoga ko ćuti: od oktobra 2026. godine teče prvi ciklus obavezne godišnje provere, u kojem svako društvo mora aktivno da potvrdi da su evidentirani podaci o stvarnim vlasnicima i dalje tačni — čak i kada se ništa nije promenilo.
Šta je godišnja provera stvarnih vlasnika i ko je mora izvršiti?
Zakon o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika („Sl. glasnik RS“, br. 19/2025, 51/2025 i 60/2025 – ispr.), koji se primenjuje od 1. oktobra 2025. godine, u članu 9. uvodi novu obavezu: registrovani subjekt, odnosno ovlašćeno lice, dužan je da proveri tačnost i ažurnost evidentiranih podataka o stvarnom vlasniku i da tu tačnost i ažurnost potvrdi u Centralnoj evidenciji.
Obaveza se, prema članu 2. Zakona, odnosi na privredna društva (osim javnih akcionarskih društava), zadruge, ogranke i predstavništva stranih privrednih društava, udruženja, fondacije, zadužbine i ustanove, kao i na trastove i pravne odnose slične trastu. Stvarni vlasnik se ne evidentira, pa ni ne potvrđuje, u slučajevima iz člana 4. Zakona.
Ovlašćeno lice je, po članu 3. Zakona, lice ovlašćeno za zastupanje registrovanog subjekta (direktor, odnosno zakonski zastupnik), a kod trasta — poverenik.
Centralnu evidenciju vodi Agencija za privredne registre (APR), koja, u skladu sa članom 9. stav 2. Zakona, određuje pristup portalu i način potvrde. Potvrda se daje elektronski, preko portala APR-a, uz kvalifikovani elektronski potpis zakonskog zastupnika.
Do kada se vrši godišnja provera stvarnih vlasnika?
Član 9. Zakona propisuje dva uzastopna roka:
- proveru treba izvršiti u roku od godinu dana od dana poslednjeg evidentiranja podataka o stvarnom vlasniku, odnosno od dana poslednje potvrde njihove tačnosti i ažurnosti;
- potvrdu u Centralnoj evidenciji treba dati u daljem roku od 30 dana.
Rok je individualan — ne postoji jedan zajednički datum za sva društva. Postojeći subjekti su, prema članu 24. Zakona, morali da se usklade sa novim propisima u roku od 60 dana od početka primene, odnosno do kraja novembra 2025. godine. Za većinu društava to usklađivanje je poslednje evidentiranje od kojeg teče prvi godišnji rok, pa prvi ciklus provere pada upravo u period od oktobra do kraja 2026. godine.
Kako izračunati sopstveni rok?
- Pribavite izvod iz Centralne evidencije za svoje društvo i utvrdite datum poslednjeg evidentiranja podataka o stvarnom vlasniku — Centralna evidencija, po članu 6. Zakona, sadrži i datum evidentiranja podataka i dokumenata.
- Ako ste posle usklađivanja evidentirali promenu, rok se računa od dana te promene.
- Dodajte godinu dana — to je krajnji rok za proveru.
- Dodajte još 30 dana — to je krajnji rok za potvrdu na portalu APR-a.
Primer: društvo je uskladilo podatke i učitalo dokumentaciju 20. novembra 2025. godine. Provera se mora izvršiti do 20. novembra 2026, a potvrda dati najkasnije do 20. decembra 2026. godine.
Preporučujemo da proveru ne ostavljate za poslednje dane: ako se tokom provere utvrdi da je potrebno evidentirati promenu ili dopuniti dokumentaciju, za to je potrebno vreme, kao i važeći kvalifikovani elektronski sertifikat zastupnika.
Šta ako u vlasničkoj strukturi nema promena?
Obaveza postoji i tada. Član 9. ne vezuje potvrdu za nastanak promene — cilj je upravo da subjekt najmanje jednom godišnje aktivno potvrdi da su evidentirani podaci i dalje tačni. Ako promena nema, obaveza se ispunjava samom potvrdom tačnosti i ažurnosti podataka na portalu.
Ako je promena ipak nastupila, ona se mora evidentirati u roku od 30 dana od dana nastanka (član 8. stav 4. Zakona), uz istovremeno učitavanje dokumenata na osnovu kojih je stvarni vlasnik određen. U tom slučaju novi godišnji rok teče od dana evidentiranja promene.
Šta tačno treba proveriti?
Provera nije formalnost. Stvarni vlasnik je, prema članu 3. Zakona, fizičko lice koje posredno ili neposredno poseduje 25% ili više udela, akcija ili prava glasa, ili ima preovlađujući uticaj na vođenje poslova, ili posredno obezbeđuje sredstva i po tom osnovu bitno utiče na odluke. Zato treba proveriti:
- da li su se promenili udeli ili prava glasa u društvu ili na bilo kom nivou vlasničkog lanca, uključujući strana matična društva;
- da li postoje ugovori članova, sporazumi o glasanju, zaloge na udelima ili opcije koje mogu da promene kontrolu;
- da li je neko lice steklo preovlađujući uticaj po drugom osnovu (finansiranje, upravljačka prava);
- da li su lični podaci stvarnih vlasnika ažurni — za strance i broj pasoša ili lične karte, država izdavanja i državljanstvo (član 6. stav 3);
- da li su učitani dokumenti i dalje važeći i potpuni, uključujući kopiju pasoša ili strane lične karte stranca koji je stvarni vlasnik (član 6. stav 4).
Koja dokumentacija je potrebna?
Zavisno od strukture, tipično: aktuelni izvodi iz registara za sva društva u vlasničkom lancu (za strana društva uz prevod), osnivački akt i knjiga akcionara ili evidencija udela, ugovori članova i sporazumi o glasanju, akt o osnivanju trasta ili fondacije, kao i lična dokumenta stvarnih vlasnika.
Član 12. Zakona obavezuje subjekt da tačne i ažurne podatke i dokumente na osnovu kojih je evidentiran stvarni vlasnik čuva deset godina i da ih na zahtev nadzornog organa dostavi bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri radna dana.
Šta ako banka ukaže na neusklađenost podataka?
Banke i drugi obveznici po propisima o sprečavanju pranja novca dužni su da podatke iz Centralne evidencije uporede sa podacima koje su sami utvrdili. Ako uoče razliku, prema članu 16. Zakona obaveštavaju klijenta i u Centralnu evidenciju upisuju napomenu o nesaglasnosti, koja postaje javno vidljiva i deo je izvoda.
Od dana upisa napomene, subjekt ima 30 dana da proveri podatke i, ako je potrebno, evidentira promenu. Ako se podaci ne usaglase, obveznik obaveštava nadzorni organ, koji je dužan da u roku od tri dana izvrši nadzor. U praksi, napomena o nesaglasnosti može da uspori otvaranje računa, kreditiranje i druge bankarske poslove.
Koje su kazne za propuštanje godišnje provere?
Prema članu 19. Zakona, za propuštanje potvrde tačnosti i ažurnosti podataka u propisanom roku:
- pravno lice kažnjava se novčanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara;
- odgovorno lice u pravnom licu (zastupnik) od 50.000 do 150.000 dinara.
Iste kazne predviđene su i za neevidentiranje promene u roku od 30 dana, evidentiranje netačnih podataka i nečuvanje dokumentacije. Uz kaznu se, prema članu 22, može izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti, odnosno poslova, u trajanju od šest meseci do tri godine.
APR, prema članu 14. Zakona, proverava da li je potvrda data u roku i ovlašćen je da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Odvojeno od toga, član 18. propisuje krivično delo — kaznu zatvora od šest meseci do pet godina za onoga ko u nameri prikrivanja stvarnog vlasnika ne evidentira podatke ili evidentira neistinite podatke.
Kratka check-lista za direktore
- utvrdite datum poslednjeg evidentiranja ili potvrde i upišite rok u kalendar;
- proverite vlasničku strukturu do fizičkih lica, uključujući strana matična društva;
- proverite ugovore koji mogu uticati na kontrolu;
- ažurirajte lične podatke i dokumente stvarnih vlasnika;
- ako ima promena — evidentirajte ih u roku od 30 dana uz dokumentaciju;
- obezbedite važeći kvalifikovani elektronski sertifikat zastupnika;
- dajte potvrdu na portalu APR-a i sačuvajte dokaz o tome;
- uredite interni dosije koji se čuva deset godina.
Kako vam IVVK Lawyers može pomoći?
IVVK Lawyers za klijente sprovodi godišnju proveru i potvrdu podataka u Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika — od analize vlasničke i kontrolne strukture, uključujući strane holding strukture i trastove, preko pripreme i učitavanja dokumentacije, do evidentiranja promena i potvrde na portalu.
Kontakt: milos.vuckovic@ivvk.rs | www.ivvk.rs | Maršala Birjuzova 50, Beograd.
Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja pravni savet. Za savet u konkretnom slučaju obratite nam se direktno.